Umalo lep, proletnji dan

Mogao je ovo da bude jedan sasvim lep, proletnji dan, kada bi stvari stajale malo drugačije. Na primer, lokalni pijanac, koji je rano jutros samo malo dodao u svoj nepresušni rezervoar, mogao je da bude fin gospodin sa frakom i cilindrom na glavi. Tako odeven, pozdravljao bi gospođe koje bi sretao tako što bi skidao cilindar sa glave i izgovarao: Dobar dan, moje dame.“ Umesto toga, pijanac je maločas mokrio tako što se naslonio na staklo izloga od samoposluge. U samoposluzi je ovaj prizor izazvao smeškanje ali i zgražavanje. Sa jedne strane, ovakav vid olakšavanja je imao i svoje pozitivne strane, bar što se pijanca tiče. Recimo, koliko juče je olakšavanje izvršio unutar svojih pantalona, kaki boje. Loš izbor boje ako nekontrolisano mokrite u pantalonama.
Ovaj dan bi, s obzirom da je petak, zbilja mogao da bude lep, samo kada bi stvari stajale malo drugačije. Na primer, metalne posude koje ljudi drže, dok  strpljivo stoje u redu, mogle su da budu mali, ručni koferi. Red koji čekaju, mogao bi da bude red za ulazak u autobus koji bi ih odvezao na neko mirno mesto gde prirodna čuda izazivaju najveća divljenja. Umesto toga, oni stoje kao pokisli u redu za besplatan obrok koji se deli u Javnoj kuhinji. Opet, skromnije posmatrano, dan bi bio lepši kada bi kutlača u kazanu zahvatila i malo mesa a ne samo bljutavu, krompir čorbu.
Sliku lepog dana uveličao bi kasapin lokalne mesare koji bi nečipovanom psu, nedefinisane boje, ispred njegove radnje, izneo malo one kobasice sa povrćem, koja se uistinu i ne prodaje nešto naročito. Umesto toga, kasapin je vidno iznerviran oterao psa preko ulice, što ovog umalo nije koštalo života. Zahvaljujući refleksima taksiste, izgladneli pas će moći i sutra da kvari sliku proletnjeg dana.
Ovaj dan je zaista mogao da bude jako lep, kada bi se jednostavno dogodio i kada se o njemu ne bi ni moralo pisati.

Nezadovoljstvo

Jedan crv
osećao se nezadovoljno
i za to je krivio jabuku
 u kojoj je živeo.

Jedan čovek
osećao se nezadovoljno
i za to je krivio zemlju
u kojoj je živeo.

Jednog dana
u zemlji
još jedan crv
osetiće nezadovoljstvo
a za to će kriviti
onog nezadovoljnog čoveka
u kojem će tada živeti.

Pijaca

Nakupac je vodom iz šarenog, plastičnog pištolja prskao višnje na svojoj tezgi kako bi izgledale primamljivije kupcu.
Između tezgi i ljudi provlačio se stariji gospodin koji čeka da dostigne godine starosti za penziju. Dok čeka te godine ubija vreme i zarađuje tako što prodaje žilete za brijače. Prodavajući ih, ponekad u šali voli da kaže da su žileti podjednako dobri i za brijanje i za samoubistvo.
Pored njega, bez tezge a opet u prodaji je i jedna žena koja se bavi prodajom crkvenih kalendara i melema. I ona je, kao i prodavac žileta, stalna meta inspekcije.
Nedaleko od njih, jedan mališan posmatra taze istuširane višnje. Zna da njihov prodavac svakog dana u isto vreme odlazi u toalet a svoju robu ostavlja na milost i nemilost njegovim brzim prstima. Baš kada se spremao da krene ka kiselkastom voću, čuo je prodavca žileta koji je spomenuo samoubistvo. Osvrnuo se a onda je video i poznat lik na crkvenom kalendaru. To bi trebalo da bude neki znak, pomislio je.
Dečak je odustao od višanja koje su danas očigledno bile čuvane od strane Gospoda i otišao je da ukrade neko južno voće.