SATIRA FEST 2020

Imamo dve vesti.
Jedna je dobra a drugu smo isto izmislili.

Najteže zanimanje kod nas je carinik.
Naizgled si tako blizu spasa a opet...

Kada si doktor svakog dana ti je slava zato što se na slavu ne ide praznih ruku.

Isključili su mi grejanje i izgleda da mi se zbog hladnoće zaledila slika na ekranu.
Svuda isti čovek.

Nismo ni mi od juče za razliku od hleba koji jedemo.

Vešanju i politici je zajedničko ti što si gotov kada ti izmaknu stolicu.

Magična kutija- ubaciš glasački listić u kutiju i dobiješ kutiju sa uljem, brašnom, šećerom.

Naši političari rade kao sat. Vrte istu priču u krug.

Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, večeru pokloni neprijatelju.
Vreme je takvo da smo sva trojica ostali gladni.

Bolnice u svetu služe za lečenje, putevi za putovanje, škole za učenje.
Kod nas služe za političku promociju.

Razlika između onih sa originalnim i falš diplomama je u tome što oni sa lažnim nose originalna  odela a oni sa originalnim nose falš odela.

Možemo da verujemo televizoru ali u frižideru je istina.

Novac izaziva slepilo.
Mnogi ga daju inspekciji da ovi ništa ne vide.

Vuk se pretvarao da je baka sve dok nije video kolika je njena penzija.

Lako je bilo Arturu da izvuče mač iz kamena.
Neka izvuče nas iz krize.

KIŠOBRAN (Nagrađena priča na SATIRA FESTU 2019.)

 

Čovek koji je u kafanu svratio sa namerom da zaboravi na probleme

nije uspeo u tome. Međutim, umesto problema za kafanskim stolom

zaboravio je svoj kišobran.
Kišobran je pokupio jedan drugi čovek koji u kafanu nije svratio
s namerom da zaboravlja već da okvasi grlo i da "ubije vreme" do autobusa.
Tog čoveka je kasnije zagušljivi vazduh u autobusu i ranije popijeno piće ošamutilo i čovek je zadremao.
Probudio se neposredno pre svoje stanice.
Tako sanjiv zaboravio je da ponese kišobran koji je pokupio u kafani.
Kišobran se još neko vreme truckao u autobusu a onda ga je sa sobom poneo jedini preostali
putnik koji je izašao na poslednjoj stanici.
Kišobranov, ispostaviće se novi, privremeni vlasnik, svratio je do mesare
gde se dvoumio između dimljenog svinjskog buta i kobasica.
Kišobran koji je visio na ulazu, odnosno na izlazu mesare spazio je novi čovek
i on ga je poneo sa sobom na posao gde radi kao noćni čuvar.
Kišobran je ipak ostao duplu smenu na poslu jer ga je tek sa sobom poneo
radnik koji radi kao dnevni čuvar. A i morao je. Napulju je tada baš pljuštalo.
Nakon odrađene smene, čovek se uputio do banke da uplati svoju ratu kredita.
Kiša je u međuvremenu prestala pa ne čudi što je kišobran, tamnoplave boje,
ponovo ostao da visi mada sada pored vrata banke.
Deseti je dan kako kiša ne prestaje da pada a kišobran i dalje visi u banci.
Niko ga ne uzima.
Valjda se ljudi boje da, ako bi ga uzeli, morali bi kasnije da vrate dva kišobrana.

SATIRA FEST 2019

.

Stavili su rešetke na stranačke prostorije.
Dobro je ali nije to to...

Deda Mraz je Srbin!

Ne vidim drugo objašnjenje s obzirom da radi u tim godinama.

Nestao četrdesetogodišnji muškarac.

Poslednji put viđen kako plaća poslednju ratu kredita.

Na sebi nije imao ništa.

Još nismo ručali.

Sve danas ćemo, sutra ćemo...

Ranije je držao radnju za prodaju pogrebne opreme a potom je otvorio salu za venčanja.

Navikao je da zarađuje na tuđoj nesreći.

Pozitivna strana naših oronulih bolnica je ta što, unutar njih, ni najbolesniji pacijenti ne izgledaju tako loše.

Na godišnjicu mature pozdravljali smo se rečenicom:"Dogodine u Minhenu!"

Prodajem čamac za spasavanje.

Prodajem ga da bih se spasio.

Nas petoro je živelo u dvadeset kvadrata a onda je deda umro pa smo se proširili.

Naročito deda.

Ne cvikaj generacijo! -rekoh školskom drugu koji je po nalogu došao da mi seče struju.