Nakon što je pojeo krompir pire i nakon što je oglodao pileća krilca koja je imao za ručak, čovek je odlučio da bi umesto popodnevne dremke bilo bolje malo prošetati. Obukao je svoju kišnu kabanicu, uzeo je povodac i izveo je svog kućnog ljubimca u šetnju, koji inače voli šetnju po kiši.
Od kada je nabavio svog kućnog ljubimca i od kada ga redovno izvodi u šetnju, ljudi su se distancirali od njega. Nije mu bilo jasna ta konstantacija njegovog susedstva da „Izvodi besne gliste“ s obzirom da je on na povodcu imao samo jednu glistu. Istina, veterinar nije želeo da ga primi pa je kupio korpu za njušku svojoj glisti za slučaj da je susedstvo bilo u pravu i da je njegov ljubimac zaista zaražen besnilom.
Pritužbe su stizale svakodnevno. Jedan komšija se žalio da se neko uneredio na njegovom travnjaku, drugi je izjavio da je ovaj imao sreće s obzirom da se neko uneredio ispred njegovih vrata na otiraču koji je želeo dobrodošlicu gostima a gotovo svi su se žalili na krike koji su dopirali iz njegovog doma, uglavnom noću. Odbačen od društva, čovek je negirao sve optužbe na račun svog kućnog ljubimca.
Jednog jutra, nakon pokušaja ujeda starice iz komšiluka i nakon što se vratio iz uobičajne šetnje, na vratima čoveka došla je policija zajedno sa kolima hitne pomoći. Na povodcu nije bilo nikog.
