Mogao je ovo da bude jedan sasvim
lep, proletnji dan, kada bi stvari stajale malo drugačije. Na primer, lokalni
pijanac, koji je rano jutros samo malo dodao u svoj nepresušni rezervoar, mogao
je da bude fin gospodin sa frakom i cilindrom na glavi. Tako odeven,
pozdravljao bi gospođe koje bi sretao tako što bi skidao cilindar sa glave i
izgovarao: Dobar dan, moje dame.“ Umesto toga, pijanac je maločas mokrio tako
što se naslonio na staklo izloga od samoposluge. U samoposluzi je ovaj prizor
izazvao smeškanje ali i zgražavanje. Sa jedne strane, ovakav vid olakšavanja je
imao i svoje pozitivne strane, bar što se pijanca tiče. Recimo, koliko juče je
olakšavanje izvršio unutar svojih pantalona, kaki boje. Loš izbor boje ako
nekontrolisano mokrite u pantalonama.
Ovaj dan bi, s obzirom da je petak, zbilja mogao da bude lep, samo kada bi stvari stajale malo drugačije. Na primer, metalne posude koje ljudi drže, dok strpljivo stoje u redu, mogle su da budu mali, ručni koferi. Red koji čekaju, mogao bi da bude red za ulazak u autobus koji bi ih odvezao na neko mirno mesto gde prirodna čuda izazivaju najveća divljenja. Umesto toga, oni stoje kao pokisli u redu za besplatan obrok koji se deli u Javnoj kuhinji. Opet, skromnije posmatrano, dan bi bio lepši kada bi kutlača u kazanu zahvatila i malo mesa a ne samo bljutavu, krompir čorbu.
Sliku lepog dana uveličao bi kasapin lokalne mesare koji bi nečipovanom psu, nedefinisane boje, ispred njegove radnje, izneo malo one kobasice sa povrćem, koja se uistinu i ne prodaje nešto naročito. Umesto toga, kasapin je vidno iznerviran oterao psa preko ulice, što ovog umalo nije koštalo života. Zahvaljujući refleksima taksiste, izgladneli pas će moći i sutra da kvari sliku proletnjeg dana.
Ovaj dan je zaista mogao da bude jako lep, kada bi se jednostavno dogodio i kada se o njemu ne bi ni moralo pisati.
Ovaj dan bi, s obzirom da je petak, zbilja mogao da bude lep, samo kada bi stvari stajale malo drugačije. Na primer, metalne posude koje ljudi drže, dok strpljivo stoje u redu, mogle su da budu mali, ručni koferi. Red koji čekaju, mogao bi da bude red za ulazak u autobus koji bi ih odvezao na neko mirno mesto gde prirodna čuda izazivaju najveća divljenja. Umesto toga, oni stoje kao pokisli u redu za besplatan obrok koji se deli u Javnoj kuhinji. Opet, skromnije posmatrano, dan bi bio lepši kada bi kutlača u kazanu zahvatila i malo mesa a ne samo bljutavu, krompir čorbu.
Sliku lepog dana uveličao bi kasapin lokalne mesare koji bi nečipovanom psu, nedefinisane boje, ispred njegove radnje, izneo malo one kobasice sa povrćem, koja se uistinu i ne prodaje nešto naročito. Umesto toga, kasapin je vidno iznerviran oterao psa preko ulice, što ovog umalo nije koštalo života. Zahvaljujući refleksima taksiste, izgladneli pas će moći i sutra da kvari sliku proletnjeg dana.
Ovaj dan je zaista mogao da bude jako lep, kada bi se jednostavno dogodio i kada se o njemu ne bi ni moralo pisati.
